октобар 2020

Ideja o izmeni zakonskih odredbi Zakona o strancima (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2018 i 31/2019) i Zakona o zapošljavanju stranaca (“Sl. glasnik RS”, br. 128/2014, 113/2017, 50/2018 i 31/2019), koje su predviđene do kraja 2020. godine, očigledno se javila usled pozitivnog iskustva poslodavaca koji su svoje zaposlene upućivali na rad od kuće tokom pandemije Covid-19, i kada su nadležni organi u Srbiji shvatili da se rad može podjednako uspešno obavljati i sa udaljenih lokacija, a ne isključivo u prostorijama poslodavca.

Po proceni nadležnih organa, veliki broj stranaca kojima nije potrebna viza za ulazak u Srbiju, boravi u Srbiji do 90 dana bez regulisanog boravka (što predstavlja maksimalni rok u kom je dopušten boravak stranih državljana u Srbiji po osnovu „turističkog“ boravka bez potrebe za pribavljanje dozvole za privremeni boravak u Srbiji) i u tom periodu iz Srbije obavlja rad na daljinu za strane kompanije. S tim u vezi, planirane izmene zakona su usmerene upravo na regulisanje statusa ovih stranih državljana, koji su radno angažovani od strane inostranih kompanija a faktički žive i rade u Srbiji, bez regulisanog privremenog boravka i radne dozvole.

Predlog Ministarstva rada je da se tim licima omogući (ili nametne?) dobijanje radne dozvole na period od godinu dana, na koji način bi njihov rad ovde bio evidentiran u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, s obzirom na to da je do sada bio u „sivoj“ zoni. Naravno, ova mera bi podrazumevala i regulisanje privremenog boravka ovih stranaca u Srbiji, i uplatu taksi u republički budžet za pribavljanje boravišne i radne dozvole.

Što se tiče uslova za dobijanje radne dozvole, koliko je za sada poznato, zahtevalo bi se samo dokazivanje da je stranac u prethodnih 6 meseci ostvario bruto zaradu u iznosu od 3.500 EUR mesečno.

Kako do sada nije poznato da li će se i na koji način vršiti oporezivanje takvih radnika u Srbiji, kao mogući razlog za protivljenje domaćih državljana zaposlenih u Srbiji na nove izmene navedenih zakona, bila bi diskriminacija u vezi sa poreskim obavezama koje su domaćim državljanima nametnute po osnovu rada i zapošljavanja, a kojih bi strani državljani ovde potencijalno bili oslobođeni.

Činjenica je da je ovakav „nomadski“ rad i stil života u Beogradu sve primamljiviji za strance, uzimajući u obzir kriterijume koji se cene prilikom izbora destinacije za život (kao što su troškovi, zabava, bezbednost itd).  Uzimajući navedene kriterijume u obzir, Beograd se na svetskoj platformi (https://nomadlist.com/), nalazi na čak šestom mestu najprimamljivijih destinacija za život „digitalnih nomada“. Ovakav rang među ostalim svetskim gradovima ukazuje na potencijal naše prestonice da bude mesto koje privlači i zadržava ovu vrstu radnika. Međutim, praksa će pokazati da li će Beograd zadržati ovaj status i nakon uvođenja planiranih izmena zakona i nametanja dodatnih uslova i troškova „digitalnim nomadima“ za život i rad u Srbiji.