Jača pravna zaštita poslovne tajne u Srbiji
5. juna 2021. godine stupio je na snagu Zakon o zaštiti poslovne tajne („Službeni glasnik RS“, br. 53/2021) kojim je zamenjen istoimeni zakon iz 2011. godine i usklađen pravni režim zaštite poslovne tajne u Srbiji sa relevantnim propisima EU. Izmene se pre svega ogledaju u preciziranju već važećih rešenja i detaljnijem uređivanju pojedinih pitanja, ali nam novi zakon donosi i neke značajne novine koje izdvajamo u nastavku ovog teksta.
Ko može povrediti poslovnu tajnu i na koji način?
Novi režim izmešta zaštitu poslovne tajne iz čisto industrijskog i komercijalnog konteksta, te prema važećem zakonu radnje nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne mogu učiniti i neprivredni subjekti, kao što su institucije ili udruženja građana. Krug lica koja su potencijalno učinila povredu proširen je i odredbom koja propisuje da će se smatrati se da je nezakonito koristilo poslovnu tajnu i lice koje proizvodi, nudi ili stavlja u promet (ili u te svrhe uvozi, izvozi ili skladišti) robu kojom je izvršena povreda, ukoliko je znalo ili moralo znati za povredu.
U cilju zaštite javnog interesa zakonom su taksativno propisani izuzeci od primene njegovih odredbi o merama, pravnim sredstvima i postupcima. U pomenute izuzetke spadaju, između ostalog, otkrivanje poslovne tajne od strane zaposlenih njihovim predstavnicima, kada je neophodno za zakonito vršenje njihove funkcije, kao i ostvarivanje prava na slobodu izražavanja i obaveštenost u skladu sa načelom slobode medija.
Pravila postupka po tužbi zbog povrede poslovne tajne
Novim Zakonom o zaštiti poslovne tajne obuhvaćene su i izvesne proceduralne izmene, koje su mahom u interesu tužilaca – držalaca poslovne tajne.
Primera radi, propisano je da se tužbeni zahtev može podneti i protiv posrednika – lica koje pruža usluge korišćene prilikom vršenja radnji povrede, dok je rok za podnošenje tužbe povećan na 6 meseci od dana saznanja za povredu, odnosno 5 godina od dana kada je povreda učinjena.
Očuvanje tajnosti u vezi sa sudskim postupkom je znatno detaljnije uređeno u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, pa se tako propisuju i „posebne mere za očuvanje tajnosti“ koje sud može odrediti na obrazloženi zahtev stranke. Pored toga, u cilju zaštite poverljivosti podataka koji čine poslovnu tajnu, propisano je i da se dostavljanje podnesaka i odluka ne vrši njihovim isticanjem na oglasnoj tabli, već prema posebnoj proceduri predviđenoj zakonom.
Povreda poslovne tajne kao privredni prestup i prekršaj
Kazne za povredu poslovne tajne kao privredni prestup su ostale nepromenjene u odnosu na prethodni zakon, pa će se za povredu poslovne tajne pravno lice kazniti novčanom kaznom u iznosu do 3 miliona dinara, a odgovorno lice u njemu novčanom kaznom do 200.000 dinara. Novinu predstavlja propisivanje povrede poslovne tajne za prekršaj, za koji može biti izrečena novčana kazna u iznosu do 150.000 dinara za fizičko lice, odnosno do pola miliona dinara za preduzetnika.
Novim Zakonom o zaštiti poslovne tajne stvoren je povoljniji ambijent za velike domaće i strane kompanije u čijem poslovanju je naročito izražena potreba za zaštitom određenih podataka, procesa i strategija koji im daju kompetitivnu prednost, a koje su izložene opasnosti od neovlašćenog korišćenja ovih podataka, pre svega od strane poslovnih partnera ili nekadašnjih zaposlenih. Na širem planu, jača zaštita poslovne tajne bi trebalo da stvori uslove za pospešivanje ulaganja u inovacije, a s obzirom na izložene kaznene odredbe i da motiviše postupanje privrednih subjekata u skladu sa načelima poštene tržišne utakmice.