Jača pravna zaštita poslovne tajne u Srbiji

Ko može povrediti poslovnu tajnu i na koji način?

Novi režim izmešta zaštitu poslovne tajne iz čisto industrijskog i komercijalnog konteksta, te prema važećem zakonu radnje nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne mogu učiniti i neprivredni subjekti, kao što su institucije ili udruženja građana. Krug lica koja su potencijalno učinila povredu proširen je i odredbom koja propisuje da će se smatrati se da je nezakonito koristilo poslovnu tajnu i lice koje proizvodi, nudi ili stavlja u promet (ili u te svrhe uvozi, izvozi ili skladišti) robu kojom je izvršena povreda, ukoliko je znalo ili moralo znati za povredu.

U cilju zaštite javnog interesa zakonom su taksativno propisani izuzeci od primene njegovih odredbi o merama, pravnim sredstvima i postupcima. U pomenute izuzetke spadaju, između ostalog, otkrivanje poslovne tajne od strane zaposlenih njihovim predstavnicima, kada je neophodno za zakonito vršenje njihove funkcije, kao i ostvarivanje prava na slobodu izražavanja i obaveštenost u skladu sa načelom slobode medija.

Pravila postupka po tužbi zbog povrede poslovne tajne

Novim Zakonom o zaštiti poslovne tajne obuhvaćene su i izvesne proceduralne izmene, koje su mahom u interesu tužilaca – držalaca poslovne tajne.

Primera radi, propisano je da se tužbeni zahtev može podneti i protiv posrednika – lica koje pruža usluge korišćene prilikom vršenja radnji povrede, dok je rok za podnošenje tužbe povećan na 6 meseci od dana saznanja za povredu, odnosno 5 godina od dana kada je povreda učinjena.

Očuvanje tajnosti u vezi sa sudskim postupkom je znatno detaljnije uređeno u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, pa se tako propisuju i „posebne mere za očuvanje tajnosti“ koje sud može odrediti na obrazloženi zahtev stranke. Pored toga, u cilju zaštite poverljivosti podataka koji čine poslovnu tajnu, propisano je i da se dostavljanje podnesaka i odluka ne vrši njihovim isticanjem na oglasnoj tabli, već prema posebnoj proceduri predviđenoj zakonom.

Povreda poslovne tajne kao privredni prestup i prekršaj

Kazne za povredu poslovne tajne kao privredni prestup su ostale nepromenjene u odnosu na prethodni zakon, pa će se za povredu poslovne tajne pravno lice kazniti novčanom kaznom u iznosu do 3 miliona dinara, a odgovorno lice u njemu novčanom kaznom do 200.000 dinara. Novinu predstavlja propisivanje povrede poslovne tajne za prekršaj, za koji može biti izrečena novčana kazna u iznosu do 150.000 dinara za fizičko lice, odnosno do pola miliona dinara za preduzetnika.