od AdminAVS Legal napredovao na listi najboljih vodećih kancelarija u Srbiji
AVS Legal je, po ugledu na prethodne godine, i ove godine rangiran na listi međunarodnog direktorijuma advokatskih kancelarija IFLR1000 u oblasti razvoja projekata, kao i u oblasti finansijskog i privrednog prava.
Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da su klijenti prepoznali posvećenost i trud naše kancelarije, te je takvo naše angažovanje ove godine rezultiralo našim napredovanjem na listi IFLR1000 i to u oblasti razvoja projekata.
Naročito smo ponosni na činjenicu da su nas klijenti sa kojima smo sarađivali tokom protekle godine opisali kao profesionalce u svom poslu čiji su odgovori brzi i pouzdani, analize precizne, a pristup savetovanju i pregovaranju samouveren.
Više informacija na: https://www.iflr1000.com/Jurisdiction/serbia/Rankings/198#rankings
od AdminZNAČAJNE NOVINE I OLAKŠANA PROCEDURA REGULISANJA STATUSA STRANACA U REPUBLICI SRBIJI
Krajem jula 2023. godine, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, a sve u cilju olakšavanja i ubrzavanja procedure regulisanja prava na privremeni boravak i prava na rad strancima u Republici Srbiji.
Izmene koje će značajno unaprediti proces regulisanja statusa stranaca su sledeće:
Uvođenje instituta „jedinstvene dozvole za boravak i rad“
Jedinstvena dozvola za boravak i rad zamenjuje dosadašnju boravišnu dozvolu i radnu dozvolu i to za slučajeve zapošljavanja, posebnih slučajeva zapošljavanja (upućena lica, kretanje u okviru privrednog društva, nezavisni profesionalci, osposobljavanje i usavršavanje) i samozapošljavanja;
Jedinstvena dozvola za boravak i rad izdaje se u vidu biometrijskog dokumenta što podrazumeva uzimanje biometrijskih podataka stranaca (fotografija, otisci prstiju i potpis);
Rok važenja jedinstvene dozvole za boravak i rad odnosno privremenog boravka je određen na inicijalni period od do tri godine u zavisnosti od postojanja razloga, za razliku od do sada propisanog roka od godinu dana;
Uvođenje mogućnosti izdavanja akta „saglasnosti“ Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije da strancu tokom perioda važenja jedinstvene dozvole za boravak i rad promeni osnov rada, promeni poslodavca ili da se zapošljava kod dva ili više poslodavaca i to bez izmene jedinstvene dozvole za boravak i rad;
Digitalizacija procedure izdavanja jedinstvene dozvole za boravak i rad
Zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad može podneti stranac, ali i njegov poslodavac odnosno lice koje oni ovlaste i to isključivo putem Jedinstvenog veb portala;
Za odlučivanje o zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad nadležno je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije koje može odobriti izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad isključivo ukoliko, prethodno, Nacionalna služba za zapošljavanje oceni da su ispunjeni svi uslovi za zapošljavanje, posebne slučajeve zapošljavanja odnosno samozapošljavanje;
Zahtev za produženje jedinstvene dozvole za boravak i rad odnosno privremenog boravka se može podneti do dana isteka prethodno važeće jedinstvene dozvole za boravak i rad odnosno privremenog boravka, za razliku od prethodno propisanog roka od najkasnije 30 dana pre isteka privremenog boravka;
Kraći rokovi
S obzirom da je jedan od glavnih razloga donošenja novih zakona upravo ubrzavanje procedure dobijanja privremenog boravka odnosno jedinstvene dozvole za boravak i rad, sami rokovi za pojedine radnje su skraćeni (npr. rok za rešavanje o zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad je skraćen i iznosi 15 dana od dana podnošenja urednog zahteva, rok za sprovođenje testa tržišta rada i sačinjavanje izveštaja o realizaciji potrebe za zapošljavanjem je skraćen sa 10 dana na 4 dana).
Procena za zapošljavanje
Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije, u cilju izdavanja jedinstvene dozvole za boravak i rad, vrši procenu ispunjenosti uslova za zapošljavanje, za upućena lica, za kretanje u okviru privrednog društva, za nezavisnog profesionalca, za osposobljavanje i usavršavanje i za samozapošljavanje i to u skladu sa članom 16. do 23. člana Zakona o zapošljavanju stranaca.
Bitna novina je i to da se procena za upućena lica i za kretanje u okviru privrednog društva vrši na period do 3 godine, dok se ista može produžiti za najduže do 3 godine.
Takođe, značajna novina je i proširivanje obavezne sadržine akta između poslodavca i stranog poslodavca o upućivanju na privremeni rad u Republiku Srbiju, što, po svemu sudeći, podseća na određene elemente iz ugovora o radu.
Mogućnost rada u Srbiji bez pribavljanja jedinstvene radne dozvole
Uvođenje mogućnosti rada u Srbiji, bez pribavljanja jedinstvene dozvole za boravak i rad, za strance kojima je odobren privremeni boravak po osnovima navedenim članom 3. Zakona o zapošljavanju stranaca (spajanje porodice sa članom uže porodice državljanina Republike, odnosno strancem kome je odobreno stalno nastanjenje, vlasništvo nad nepokretnošću; odobrenje stalnog nastanjenja, azila ili privremene zaštite, studiranje i međunarodna razmena studenata itd.
Dostavljanje dokaza o ispunjenosti uslova za odobrenje privremenog boravka
Za razliku od odredbe prethodno važećeg Zakona o strancima, novim zakonom je propisano da dokaz o sredstvima za izdržavanje tokom privremenog boravka, kao i dokaz o zdravstvenom osiguranju tokom privremenog boravka ne prilaže stranac koji je član uže porodice državljanina Republike Srbije, stranac koji se zapošljava, kao i članovi uže porodice stranca koji se zapošljava.
Imajući u vidu da će predmetne izmene u mnogome doprineti poboljšanju regulisanja statusa stranaca, neophodno je obezbediti sve tehničko-materijalne uslove za primenu novih odredbi, tako da će se najvažnije izmene koje se tiču za boravak i rad primenjivati od 01. februara 2024. godine.
Za sve dodatne konsultacije i asistenciju u vezi regulisanja statusa stranca u Republici Srbiji budite slobodni da kontaktirate našu kancelariju na e-mail adresu: employment@avs.legal
od AdminAVS Legal ponovo rangiran među najboljim vodećim kancelarijama u Srbiji
Legal 500, organizacija koja preko 30 godina analizira i prati rad advokatskih kancelarija širom sveta, sprovela je postupak rangiranja advokatskih kancelarija za 2023. godinu. Rangiranje se sprovodi na osnovu istraživanja poslova/projekata u kojima je kancelarija bila angažovana, kao i na povratnim informacijama od klijenata o pruženim uslugama i rezultatima.
AVS tim sa ponosom objavljuje da je Legal 500 i ove godine rangirao kancelariju među vodeće advokatske kancelarije u Srbiji u oblasti prava nepokretnosti i gradnje I oblasti radnog prava.
U oblasti radnog prava, AVS Legal tim je tokom protekle godine pružao podršku klijentima u izradi raznovrsne radnopravne dokumentacije, u postupku pregovaranja u cilju zaključenja kolektivnog ugovora, zastupao klijente u radnopravnim sporovima i uopšte savetovao klijente u cilju ispravne i zakonite primene radnopravnih akata.
U oblasti prava nepokretnosti i gradnje, AVS Legal tim je pružao podršku mnogobrojnim klijentima u izradi ugovora o izgradnji i ostale dokumentacije i savetovao klijente u sprovođenju raznih projekata.
Klijenti su posebno istakli naše dugogodišnje iskustvo, kao i pristup rešavanju problema koji je, na prvom mestu, razumljiv i primenljiv.
Ovakvu vrstu priznanja smatramo potvrdom našeg dosadašnjeg rada i zalaganja, ali i motivacijom za dalji napredak i razvoj.
Više informacija o rezultatima istraživanja dostupno je na stranicama: https://www.legal500.com/c/serbia/employment/ i https://www.legal500.com/c/serbia/real-estate-and-construction/
od AdminAVS Legal ponovo rangirana na listi najboljih advokatskih kancelarija prema istraživanju IFLR 1000
Zadovoljstvo nam je da saopštimo da je eminentni međunarodni direktorijum advokatskih kancelarija #IFLR1000 i ove godine rangirao AVS Legal kao jednu od vodećih advokatskih kancelarija u Srbiji u oblasti razvoja projekata, kao i oblasti finansijskog i privrednog prava u svom izdanju za 2022. godinu.
Ponosni smo na činjenicu da se i ove godine ime naše kancelarije nalazi među vodećim, renomiranim imenima pravne profesije. Postignut rezultat predstavlja izuzetno priznanje našeg dosadašnjeg rada i dodatnu motivaciju da i dalje unapređujemo kvalitet naših usluga, kao i da rangiranje u okviru #IFLR1000 postane tradicija.
Više informacija na: https://www.iflr1000.com/Jurisdiction/Serbia/Rankings/198#rankings
od AdminPodsticaji za privlačenje stranih stručnjaka za rad u Srbiji
U junu 2022. godine stupila je na snagu „Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanja lica u Republici Srbiji“ (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2022) koja predstavlja važnu meru za prilagođavanje poslodavaca novim uslovima poslovanja na međunarodnom konkuretnom tržištu u periodu inflacije. Pored toga, jedna od vodećih namera predmetnih podsticaja jeste i popravljanje demografske slike u Republici Srbiji.
Ovom Uredbom, dakle, bliže se određuju kriterijumi za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Republici Srbiji za kojima postoji potreba, a koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada.
Novonastanjenim licima u smislu ove Uredbe smatraju se kako strani državljani, tako i domaći povratnici, kao i lica obrazovana u inostranstvu, iz oblasti u kojoj postoji deficit stručne radne snage, a sve u cilju zadovoljenja potrebe privredne delatnosti u Srbiji. Na način predviđen Uredbom, poslodavcima se smanjuju prateći izdaci na ime poreza i doprinosa za isplatu velikih iznosa zarade tih radnika.
Uslov za dobijanje podsticaja jeste da novonastanjeno lice jeste fizičko lice koje u periodu od 24 meseca, koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa poslodavcem, nije boravilo na teritoriji Republike Srbije više od 180 dana, a sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa ugovorenom mesečnom osnovnom zaradom, u skladu sa Zakonom o radu, od najmanje 300.000,00 dinara.
Uzimajući navedeno u obzir, ova Uredba jeste pogodna za sve, kako strane poslodavce tako i domaće poslodavce koji planiraju da svoj novac ulože u privredu Srbije.
Podsticaj će na taj način pokriti 70% obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih radnika i 100% obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovo se, kako se detaljnije navodi u Uredbi, odnosi na isplate izvršene za novonastanjenje zaposlene, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine. Bez obzira na navedeni period, poslodavac ima pravo na isplatu podsticaja najduže u periodu od 60 meseci.
Dodatne informacije u vezi predmetne Uredbe možete dobiti uvidom u sam tekst Uredbe (https://www.neobilten.com/uredba-o-kriterijumima-za-dodelu-podsticaja-poslodavcima-koji-zaposljavaju-novonastanjena-lica-u-republici-srbiji/).
od AdminAVS Legal i ove godine rangirana na listi Legal 500
AVS tim sa ponosom objavljuje da je jedan od najistaknutijih pravnih direktorijuma, Legal 500, svrstao kancelariju među lidere u oblasti Prava nepokretnosti i gradnje i u oblasti Radnog prava u Srbiji u najnovijem istraživanju tog međunarodnog direktorijuma koji inače već više od tri decenije analizira globalno pravno tržište i izdvaja timove advokata koji pružaju najsavremenije, inovativne savete u različitim pravnim oblastima.
Na osnovu izjava naših klijenata u vezi sa uslugama koje smo im pružali, Legal 500 je okarakterisao AVS kao učinkovit i fleksibilan tim koji je uvek spreman da se prilagodi kako trenutnim okolnostima, tako i očekivanjima klijenata, dok se za pojedine članove našeg tima ističe sistematičnost, pouzdanost, iskustvo kao i da ulivaju poverenje.
Klijenti sa kojima smo sarađivali tokom protekle godine su, kao najveću prednost kancelarije izdvojili našu sposobnost da pronađemo inovativna rešenja za složene probleme, kao i stručnost u efikasnom upravljanju velikim i kompleksnim projektima.
Više informacija o rezultatima istraživanja dostupno je na stranicama: https://www.legal500.com/c/serbia/real-estate-and-construction/ i https://www.legal500.com/c/serbia/employment/
od AdminUtvrđene kvote za podsticaje za vetroelektrane
U aprilu 2021. godine, stupio je na snagu Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (“Službeni Glasnik RS, br. 40/2021”), koji je usaglašen sa najnovijim direktivama EU u ovoj oblasti. 10. novembra 2021. godine Vlada je na osnovu ovog zakona donela Uredbu o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane (“Službeni Glasnik br. 107/2021“).
Glavni cilj novog Zakona je povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji, ali i zaštita životne sredine, uključivanje građana u energetsku tranziciju i efikasnija procedura za investicije.
Novi zakon, između ostalog, uvodi tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, koje se zadržavaju samo za mala postrojenja (elektrane odobrene snage manje od 500kW, odnosno elektrane na vetar čija je odobrena snaga manja od 3 MW) i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći EU.
U skladu sa članom 5, Zakon među elektrane koje koriste obnovljive izvore energije ubraja: hidroelektrane, elektrane na biomasu, elektrane na biogas, vetroelektrane, solarne elektrane, geotermalne elektrane, elektrane na biorazgradivi otpad, elektrane na deponijski gas, elektrane na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i elektrane koje koristi druge obnovljive izvore energije.
Šta je tržišna premija?
Tržišna premija je vrsta operativne državne pomoći koja predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije koju korisnici tržišne premije isporuče na tržište i koja se određuje u evrocentima po kWh u postupku aukcija.
Zakon utvrđuje metodologiju za određivanje maksimalne tržišne premije ili visine maksimalne otkupne cene koju propisuje Agencija za energetiku Republike Srbije (“Agencija”).
Na osnovu metodologije, Agencija najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu u kojoj su planirane aukcije, objavljuje na svojoj internet stranici maksimalne tržišne premije, odnosno maksimalne otkupne cene za svaku vrstu i podvrstu elektrane za koju su propisane kvote, a za potrebe sprovođenja aukcija.
Kako se stiče pravo na tržišnu premiju?
Postupak sticanja prava na tržišnu premiju sprovodi se putem aukcija. Ministarstvo sprovodi aukcije na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada u skladu sa zakonom, važećim planskim dokumentima u oblasti energetike, preuzetim međunarodnim obavezama, odnosno raspoloživim podacima o postojećim kapacitetima, planiranim potrebama i drugim podacima značajnim za određivanje kvota.
Postupak aukcije pokreće se javnim pozivom Ministarstva kojim se definiše ko ima pravo da podnese prijavu za učestvovanje na aukciji, raspoložive kvote po vrsti i odobrenoj snazi elektrane, visina maksimalne otkupne cene, način i forma prijavljivanja na aukciju, spisak dokumenata koja se dostavljaju, uslovi za kvalifikaciju i nadmetanje na aukciji, itd.
Postupak se sastoji od tri faze: kvalifikacija, nadmetanje i odabir najboljih ponuda.
Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije danom konačnosti tog rešenja.
Nakon uspešne aukcije i sticanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije, zaključuje se ugovor o tržišnoj premiji sa ovlašćenom ugovornom stranom – garantovanim snabdevačem.
Koja je kvota u sistemu tržišne premije za vetroelektrane?
Nova Uredba o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane doneta je u cilju povećanja korišćenja energije iz obnovljivih izvora i stvaranja konkurentnog tržišta proizvodnje električne energije iz takvih vrsta izvora.
Uredbom je predviđeno da pravo na učestvovanje na aukciji imaju elektrane koje nisu mala postrojenja (elektrane odobrene snage preko 500kW i elektrane na vetar odobrene snage preko 3MW) ili demonstracioni projekti.
S obzirom da su utvrđivanjem kvote ispunjeni uslovi za raspisivanje aukcije za sticanje prava na tržišnu premiju, prva aukcija će biti sprovedena do kraja 2021. godine.
od AdminElektronsko arhiviranje – Nove obaveze kompanija u Srbiji
Novom Uredbom Vlade je upotpunjen pravni okvir za elektronsko arhiviranje u Srbiji. Aktuelni regulatorni poduhvati u oblasti arhiviranja nagoveštavaju digitalizaciju čitavog arhivskog sistema.
od AdminJača pravna zaštita poslovne tajne u Srbiji
5. juna 2021. godine stupio je na snagu Zakon o zaštiti poslovne tajne („Službeni glasnik RS“, br. 53/2021) kojim je zamenjen istoimeni zakon iz 2011. godine i usklađen pravni režim zaštite poslovne tajne u Srbiji sa relevantnim propisima EU. Izmene se pre svega ogledaju u preciziranju već važećih rešenja i detaljnijem uređivanju pojedinih pitanja, ali nam novi zakon donosi i neke značajne novine koje izdvajamo u nastavku ovog teksta.
Ko može povrediti poslovnu tajnu i na koji način?
Novi režim izmešta zaštitu poslovne tajne iz čisto industrijskog i komercijalnog konteksta, te prema važećem zakonu radnje nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne mogu učiniti i neprivredni subjekti, kao što su institucije ili udruženja građana. Krug lica koja su potencijalno učinila povredu proširen je i odredbom koja propisuje da će se smatrati se da je nezakonito koristilo poslovnu tajnu i lice koje proizvodi, nudi ili stavlja u promet (ili u te svrhe uvozi, izvozi ili skladišti) robu kojom je izvršena povreda, ukoliko je znalo ili moralo znati za povredu.
U cilju zaštite javnog interesa zakonom su taksativno propisani izuzeci od primene njegovih odredbi o merama, pravnim sredstvima i postupcima. U pomenute izuzetke spadaju, između ostalog, otkrivanje poslovne tajne od strane zaposlenih njihovim predstavnicima, kada je neophodno za zakonito vršenje njihove funkcije, kao i ostvarivanje prava na slobodu izražavanja i obaveštenost u skladu sa načelom slobode medija.
Pravila postupka po tužbi zbog povrede poslovne tajne
Novim Zakonom o zaštiti poslovne tajne obuhvaćene su i izvesne proceduralne izmene, koje su mahom u interesu tužilaca – držalaca poslovne tajne.
Primera radi, propisano je da se tužbeni zahtev može podneti i protiv posrednika – lica koje pruža usluge korišćene prilikom vršenja radnji povrede, dok je rok za podnošenje tužbe povećan na 6 meseci od dana saznanja za povredu, odnosno 5 godina od dana kada je povreda učinjena.
Očuvanje tajnosti u vezi sa sudskim postupkom je znatno detaljnije uređeno u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, pa se tako propisuju i „posebne mere za očuvanje tajnosti“ koje sud može odrediti na obrazloženi zahtev stranke. Pored toga, u cilju zaštite poverljivosti podataka koji čine poslovnu tajnu, propisano je i da se dostavljanje podnesaka i odluka ne vrši njihovim isticanjem na oglasnoj tabli, već prema posebnoj proceduri predviđenoj zakonom.
Povreda poslovne tajne kao privredni prestup i prekršaj
Kazne za povredu poslovne tajne kao privredni prestup su ostale nepromenjene u odnosu na prethodni zakon, pa će se za povredu poslovne tajne pravno lice kazniti novčanom kaznom u iznosu do 3 miliona dinara, a odgovorno lice u njemu novčanom kaznom do 200.000 dinara. Novinu predstavlja propisivanje povrede poslovne tajne za prekršaj, za koji može biti izrečena novčana kazna u iznosu do 150.000 dinara za fizičko lice, odnosno do pola miliona dinara za preduzetnika.
Novim Zakonom o zaštiti poslovne tajne stvoren je povoljniji ambijent za velike domaće i strane kompanije u čijem poslovanju je naročito izražena potreba za zaštitom određenih podataka, procesa i strategija koji im daju kompetitivnu prednost, a koje su izložene opasnosti od neovlašćenog korišćenja ovih podataka, pre svega od strane poslovnih partnera ili nekadašnjih zaposlenih. Na širem planu, jača zaštita poslovne tajne bi trebalo da stvori uslove za pospešivanje ulaganja u inovacije, a s obzirom na izložene kaznene odredbe i da motiviše postupanje privrednih subjekata u skladu sa načelima poštene tržišne utakmice.
od AdminRudarstvo i geološka istraživanja u Srbiji – novi pravni okvir
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS“, br. 40/2021) stupa na snagu 30. Aprila 2021. godine. U cilju pospešivanja investicija u ovoj oblasti Zakon unosi brojne novine, među kojima se naročito izdvaja racionalizacija i ubrzavanje upravnih postupaka koji se vode pred Ministarstvom rudarstva i energetike. Pored toga, propisane su izmene u pogledu neophodnih preduslova za istraživanje i eksploataciju geoloških resursa, kao i uslova pod kojima se vrše geološka istraživanja, a koje izmene su pre svega usmerene na efikasnije upravljanje resursima Srbije i zaštitu životne sredine.
Pojednostavljena procedura
Zakon uspostavlja osnov za uvođenje elektronskog poslovanja – e-rudarstva i geologije. Članom 8a predviđeno je da se korespodencija sa Ministarstvom ili nadležnim pokrajinskim organom u vezi sa upravnim postupcima vrši elektronskim putem, u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu. Dakle, stranka koja poseduje kvalifikovani elektronski potpis, odnosno kvalifikovani elektronski pečat može znatno brže, jednostavnije i efikasnije okončati postupak pred nadležnim organima. Izuzetno, u formi papirnog dokumenta se dostavljaju žalba i drugi pravni lekovi, dokazi koji se uz njih prilažu i dokumentacija koja sadrži tajne podatke. Navedene odredbe će se primenjivati od dana izrade softverskog rešenja koje podržava ovaj sistem, što podrazumeva i donošenje odgovarajućih podzakonskih akata u narednom periodu.
Pored toga, predviđeno je da se uz zahtev za izdavanje odobrenja Ministarstvu ne moraju podnositi u originalu dokumenti koje je izdalo Ministarstvo, već je dovoljna fotokopija odobrenja ili potvrde ili podaci o njima. Na ovaj način postupak je učinjen ekonomičnijim na bazi činjenice da državni organ ima mogućnost da uvidom u službenu evidenciju konstatuje postojanje akta i izvrši proveru elektronskim putem. Procedura je dodatno pojednostavljena propisivanjem da podnosilac zahteva nema obavezu da dostavlja izvod iz registra privrednih subjekata. Kako bi se izbegla situacija u kojoj je traženi prostor zauzet tokom trajanja roka koji je odobren podnosiocu za dopunu zahteva, ova mogućnost je ukinuta, te se odobrenje za primenjena geološka istraživanja izdaje podnosiocu koji prvi podnese kompletan zahtev.
Izdavanje odobrenja i uslovi korišćenja
Značajnu novinu u odnosu na prethodni zakon predstavlja propisivanje polaganja sredstva obezbeđenja kao dodatnog uslova za izdavanje odobrenja za primenjena geološka istraživanja. Podnosilac zahteva dužan je da podnese pismo o namerama banke ili društva iz grupacije u okviru koje posluje, da će za njegove obaveze izdati bankarsku garanciju ili korporativnu garanciju u roku do 30 dana od dana dobijanja rešenja za istraživanje metaličnih mineralnih sirovina, litijuma i bora ili izjavu društva da će u tom roku dostaviti menicu;
Unete su i izmene po pitanju obaveznog nadzora nad izvođenjem geoloških istraživanja – stručni nadzor nad izvođenjem geoloških istraživanja ne može da vrši pravno lice koje je nosilac odobrenja za istraživanje, koje izvodi geološka istraživanja, niti lice koje je izradilo izveštaje o geološkim istraživanjima, osim za istraživanja nafte i gasa, a propisana je i obaveza vođenja dnevnika stručnog nadzora.
Zaštita životne sredine
Kao jedan od temelja na kojima počiva sistem uspostavljen novim Zakonom ističe se zaštita životne sredine. U tom smislu, nosiocu odobrenja za istraživanje nametnute su nove obaveze: da u slučaju negativnog uticaja na postojeća izvorišta obustavi istražne radove i o tome obavesti nadležni organ i lokalnu samoupravu, da konzervira bušotinu ukoliko se pronađe podzemna voda koja se neće odmah koristiti, kao i da po završetku ili obustavljanju geoloških istraživanja na području na kome su obavljeni radovi, sprovede sve mere obezbeđenja kojima će se trajno isključiti nastupanje opasnosti za ljude i imovinu, kao i za životnu sredinu i da teren privede prvobitnoj nameni. Značajnu novinu predstavlja i pravilo prema kome se, u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije nosioca odobrenja za izvođenje rudarskih radova, a koje nije izvršilo sanaciju i rekultivaciju degradiranog zemljišta, troškovi sanacije podmiruju iz stečajne, odnosno likvidacione mase.
Zakon predviđa da se u pogledu uslova i načina kontrole i praćenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi na nivou koji bi sprečio opasne antropogene smetnje u klimatskom sistemu, primenjuju propisi iz oblasti zaštite životne sredine, dok se u pogledu uslova i načina izgradnje postrojenja za skladištenje CO2 propisi iz oblasti izgradnje objekata.
Ostale važnije novine
Zakonom je predviđen i niz drugih izmena, poput omogućavanja prenosa potvrde o rezervama mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa, ukidanja obaveze osiguranja od odgovornosti za štetu na strani lica koje obavlja poslove izrade tehničke dokumentacije, i brojnih novina proceduralnog tipa. Takođe, Zakon predviđa da se vrednost geoloških resursa iskopanih bez potrebnih odobrenja utvrđuje aktom Vlade svake druge godine, na osnovu tržišne vrednosti, čime zakonodavac nastoji da stane na put neovlašćenom izvođenju eksploatacionih radova. Proširene su nadležnosti Geološkog zavoda Srbije, u smislu da daje mišljenje na studije opravdanosti i generalne projekte za kapitalne objekte od interesa za Srbiju, a predviđeno je i osnivanje Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije koja okuplja inženjere različitih tehničkih struka iz oblasti geoloških istraživanja.
Postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog Zakona okončaće se po propisima po kojima su započeti, osim ako podnosilac zahteva pisanim putem zahteva drugačije. Naredni korak u uređivanju ove oblasti biće donošenje propisa za sprovođenje ovog Zakona o izmenama i dopunama, za šta je samim zakonom predviđen rok u trajanju od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu. Na posletku, dodajemo da Zakonom nije regulisano pitanje rudne rente – nadoknade za eksploataciju prirodnog rudnog bogatstva – ali se u narednom periodu očekuje donošenje akta kojima će ovo pitanje biti uređeno.