Rapidno širenje korona-virusa u zemljama Evrope, kao i pojava zaraženih u Srbiji i regionu, doveli su do uvođenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije od 15. marta 2020. godine.

Nakon donošenja Odluke o proglašenju vanrednog stanja, Vlada Republike Srbije i nadležna ministarstva tokom 15. i 16. marta donose niz odluka, uredbi i naredni kojima se bliže regulišu različite mere tokom trajanja vanrednog stanja, kao što su: obustava rada svih obrazovnih ustanova, zabrana sazivanja i održavanja zborova i okupljanja u otvorenom i zatvorenom prostoru, ograničavanje ulaska u zemlju stranim državljanima, ograničenje i zabrana kretanja lica, i dr. Novonastala situacija dovodi do pojave velikog broja novih izazova za građane i poslodavce u Republici Srbiji.

Na ovom mestu posebno ističemo Uredbu o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 31/2020 – „Uredba“), koju je Vlada Republike Srbije donela 16. marta 2020. godine.

U skladu sa Uredbom, dužnost poslodavca je da uvede rad van prostorija poslodavca (odnosno od kuće ili na daljinu) za sve zaposlene koji rade na radnim mestima za koja je ovo moguće organizovati. Ukoliko ova mogućnost nije regulisana opštim aktom ili ugovorom o radu, poslodavac može da izda pojedinačna rešenja zaposlenima kojima se regulišu svi aspekti rada van prostorija poslodavca u skladu sa Zakonom o radu, a naročito trajanje radnog vremena i vršenje nadzora nad radom zaposlenih. Dodatno, poslodavci imaju obavezu da vode evidenciju o zaposlenima koji obavljaju rad van prostorija poslodavca.

Za sve ostale zaposlene koji rade na pozicijama na kojima objektivno nije moguće da se uvede rad od kuće, poslodavci su dužni da organizuju rad na način da se ne ugrožava zdravlje zaposlenih, a naročito:

• Uvođenjem smenskog rada (ukoliko je moguće i ne iziskuje dodatna sredstva) kako bi se smanjio broj radnika u prostorijama poslodavca;
• Odlaganjem svih poslovnih putovanja (u zemlji ili inostranstvu) u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani, odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja;
• Organizovanjem sastanaka putem elektronskih sredstava komunikacije.

Pored toga, sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac je dužan da implementira sve opšte, posebne i vanredne koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Uredbom se, na žalost, ne regulišu brojna sporna pitanja koja se javljaju u praksi, kao što su: (i) način organizacije rada, odnosno odsustva sa rada, za zaposlene koji su primorani da ostanu kod kuće kako bi čuvali decu; ili (ii) osnov odsustva sa rada i visina naknade zarade za zaposlene koji se podvrgnu preventivnoj samoizolaciji bez pratećih doznaka od strane zdravstvenog organa.

Pored metoda organizacije rada kod poslodavca koji propisuje Uredba, poslodavac ima na raspolaganju i druge mere u skladu sa Zakonom o radu, čijom primenom može redukovati broj zaposlenih koji dolaze na posao (npr. upravljanjem periodima korišćenja godišnjih odmora zaposlenih, uvođenjem delimične ili potpune obustave rada, preraspodelom radnog vremena).

Za konsultacije povodom implementacije Uredbe, kao i povodom svih drugih pitanja u vezi sa uticajem vanrednog stanja na poslovni proces, možete se obratiti Ireni Kalmić na mejl irena.kalmic@avs.legal.