od cecaKorona-virus (Kovid-19): novi izazov za poslodavce
Nakon donošenja Odluke o proglašenju vanrednog stanja, Vlada Republike Srbije i nadležna ministarstva tokom 15. i 16. marta donose niz odluka, uredbi i naredni kojima se bliže regulišu različite mere tokom trajanja vanrednog stanja.
od cecaIzmene Zakona o obligacionim odnosima – solemnizacija punomoćja više nije potrebna
Dana 11.03.2020. godine na snagu je stupio Zakon o izmenama i dopuni zakona o obligacionim odnosima (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2020; u daljem tekstu: “Zakon”), a koji Zakon donosi jednu korisnu novinu.
Prema ranijem tekstu Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja), članom 90 je bilo propisano da forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla (tzv. „paralelizam forme“). U praksi je navedeno značilo da ukoliko, na primer, lice želi da zaključi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti (za čije zaključenje je propisan oblik javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave) preko punomoćnika, punomoćnik je morao da bude ovlašćen punomoćjem sastavljenim u istom obliku kao i sam ugovor – obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Pored nepotrebnih troškova koje je navedeno pravilo podrazumevalo (u skladu sa javnobeležničkom tarifom, značajna je razlika u javnobeležničkoj naknadi u slučaju solemnizacije isprave i overe potpisa na ispravi), kao i gubitka vremena (postupak solemnizacije znatno duže traje od postupka overe potpisa), ono je istovremeno u nejednak položaj stavljalo lica koja su punomoćja za preduzimanje pravnih poslova preko punomoćnika overavali u inostranstvu i onih koja su to isto činili u Republici Srbiji. Naime, kako javni beležnici u Republici Srbiji nisu ulazili u propise stranih država, odnosno nisu zahtevali da, na primer, punomoćja za zaljučenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti budu solemnizovana u slučaju njihove overe od strane nadležnog organa u inostranstvu, to je bilo moguće ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključiti preko punomoćnika na osnovu punomoćja na kome je samo overen potpis vlastodavca u inostranstvu. Navedeno, sa druge strane, nije bilo moguće ukoliko se punomoćje overavalo u Republici Srbiji, u kom slučaju je punomoćje moralo biti solemnizovano.
U skladu sa odredbama Zakona gore opisana nejednakost je ispravljena, pa tako sada, kada se punomoćje daje za zaključenje ugovora ili preduzimanje kojeg drugog pravnog posla za koji je propisan oblik javno potvrđene (solemnizovane) isprave ili javnobeležničkog zapisa, dovoljno je da potpis vlastodavca bude samo overen, bez potrebe da se punomoćje sastavlja u obliku javno potvrđene (solemnizovane) isprave.