Vesti

Ko može povrediti poslovnu tajnu i na koji način?

Novi režim izmešta zaštitu poslovne tajne iz čisto industrijskog i komercijalnog konteksta, te prema važećem zakonu radnje nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne mogu učiniti i neprivredni subjekti, kao što su institucije ili udruženja građana. Krug lica koja su potencijalno učinila povredu proširen je i odredbom koja propisuje da će se smatrati se da je nezakonito koristilo poslovnu tajnu i lice koje proizvodi, nudi ili stavlja u promet (ili u te svrhe uvozi, izvozi ili skladišti) robu kojom je izvršena povreda, ukoliko je znalo ili moralo znati za povredu.

U cilju zaštite javnog interesa zakonom su taksativno propisani izuzeci od primene njegovih odredbi o merama, pravnim sredstvima i postupcima. U pomenute izuzetke spadaju, između ostalog, otkrivanje poslovne tajne od strane zaposlenih njihovim predstavnicima, kada je neophodno za zakonito vršenje njihove funkcije, kao i ostvarivanje prava na slobodu izražavanja i obaveštenost u skladu sa načelom slobode medija.

Pravila postupka po tužbi zbog povrede poslovne tajne

Novim Zakonom o zaštiti poslovne tajne obuhvaćene su i izvesne proceduralne izmene, koje su mahom u interesu tužilaca – držalaca poslovne tajne.

Primera radi, propisano je da se tužbeni zahtev može podneti i protiv posrednika – lica koje pruža usluge korišćene prilikom vršenja radnji povrede, dok je rok za podnošenje tužbe povećan na 6 meseci od dana saznanja za povredu, odnosno 5 godina od dana kada je povreda učinjena.

Očuvanje tajnosti u vezi sa sudskim postupkom je znatno detaljnije uređeno u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, pa se tako propisuju i „posebne mere za očuvanje tajnosti“ koje sud može odrediti na obrazloženi zahtev stranke. Pored toga, u cilju zaštite poverljivosti podataka koji čine poslovnu tajnu, propisano je i da se dostavljanje podnesaka i odluka ne vrši njihovim isticanjem na oglasnoj tabli, već prema posebnoj proceduri predviđenoj zakonom.

Povreda poslovne tajne kao privredni prestup i prekršaj

Kazne za povredu poslovne tajne kao privredni prestup su ostale nepromenjene u odnosu na prethodni zakon, pa će se za povredu poslovne tajne pravno lice kazniti novčanom kaznom u iznosu do 3 miliona dinara, a odgovorno lice u njemu novčanom kaznom do 200.000 dinara. Novinu predstavlja propisivanje povrede poslovne tajne za prekršaj, za koji može biti izrečena novčana kazna u iznosu do 150.000 dinara za fizičko lice, odnosno do pola miliona dinara za preduzetnika.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS“, br. 40/2021) stupa na snagu 30. Aprila 2021. godine. U cilju pospešivanja investicija u ovoj oblasti Zakon unosi brojne novine, među kojima se naročito izdvaja racionalizacija i ubrzavanje upravnih postupaka koji se vode pred Ministarstvom rudarstva i energetike. Pored toga, propisane su izmene u pogledu neophodnih preduslova za istraživanje i eksploataciju geoloških resursa, kao i uslova pod kojima se vrše geološka istraživanja, a koje izmene su pre svega usmerene na efikasnije upravljanje resursima Srbije i zaštitu životne sredine.

Pojednostavljena procedura

Zakon uspostavlja osnov za uvođenje elektronskog poslovanja – e-rudarstva i geologije. Članom 8a predviđeno je da se korespodencija sa Ministarstvom ili nadležnim pokrajinskim organom u vezi sa upravnim postupcima vrši elektronskim putem, u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu. Dakle, stranka koja poseduje kvalifikovani elektronski potpis, odnosno kvalifikovani elektronski pečat može znatno brže, jednostavnije i efikasnije okončati postupak pred nadležnim organima. Izuzetno, u formi papirnog dokumenta se dostavljaju žalba i drugi pravni lekovi, dokazi koji se uz njih prilažu i dokumentacija koja sadrži tajne podatke. Navedene odredbe će se primenjivati od dana izrade softverskog rešenja koje podržava ovaj sistem, što podrazumeva i donošenje odgovarajućih podzakonskih akata u narednom periodu.

Pored toga, predviđeno je da se uz zahtev za izdavanje odobrenja Ministarstvu ne moraju podnositi u originalu dokumenti koje je izdalo Ministarstvo, već je dovoljna fotokopija odobrenja ili potvrde ili podaci o njima. Na ovaj način postupak je učinjen ekonomičnijim na bazi činjenice da državni organ ima mogućnost da uvidom u službenu evidenciju konstatuje postojanje akta i izvrši proveru elektronskim putem. Procedura je dodatno pojednostavljena propisivanjem da podnosilac zahteva nema obavezu da dostavlja izvod iz registra privrednih subjekata. Kako bi se izbegla situacija u kojoj je traženi prostor zauzet tokom trajanja roka koji je odobren podnosiocu za dopunu zahteva, ova mogućnost je ukinuta, te se odobrenje za primenjena geološka istraživanja izdaje podnosiocu koji prvi podnese kompletan zahtev.

Izdavanje odobrenja i uslovi korišćenja

Značajnu novinu u odnosu na prethodni zakon predstavlja propisivanje polaganja sredstva obezbeđenja kao dodatnog uslova za izdavanje odobrenja za primenjena geološka istraživanja. Podnosilac zahteva dužan je da podnese pismo o namerama banke ili društva iz grupacije u okviru koje posluje, da će za njegove obaveze izdati bankarsku garanciju ili korporativnu garanciju u roku do 30 dana od dana dobijanja rešenja za istraživanje metaličnih mineralnih sirovina, litijuma i bora ili izjavu društva da će u tom roku dostaviti menicu;

Unete su i izmene po pitanju obaveznog nadzora nad izvođenjem geoloških istraživanja – stručni nadzor nad izvođenjem geoloških istraživanja ne može da vrši pravno lice koje je nosilac odobrenja za istraživanje, koje izvodi geološka istraživanja, niti lice koje je izradilo izveštaje o geološkim istraživanjima, osim za istraživanja nafte i gasa, a propisana je i obaveza vođenja dnevnika stručnog nadzora.

Zaštita životne sredine

Kao jedan od temelja na kojima počiva sistem uspostavljen novim Zakonom ističe se zaštita životne sredine. U tom smislu, nosiocu odobrenja za istraživanje nametnute su nove obaveze: da u slučaju negativnog uticaja na postojeća izvorišta obustavi istražne radove i o tome obavesti nadležni organ i lokalnu samoupravu, da konzervira bušotinu ukoliko se pronađe podzemna voda koja se neće odmah koristiti, kao i da po završetku ili obustavljanju geoloških istraživanja na području na kome su obavljeni radovi, sprovede sve mere obezbeđenja kojima će se trajno isključiti nastupanje opasnosti za ljude i imovinu, kao i za životnu sredinu i da teren privede prvobitnoj nameni. Značajnu novinu predstavlja i pravilo prema kome se, u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije nosioca odobrenja za izvođenje rudarskih radova, a koje nije izvršilo sanaciju i rekultivaciju degradiranog zemljišta, troškovi sanacije podmiruju iz stečajne, odnosno likvidacione mase.

Zakon predviđa da se u pogledu uslova i načina kontrole i praćenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi na nivou koji bi sprečio opasne antropogene smetnje u klimatskom sistemu, primenjuju propisi iz oblasti zaštite životne sredine, dok se u pogledu uslova i načina izgradnje postrojenja za skladištenje CO2 propisi iz oblasti izgradnje objekata.

Ostale važnije novine

Zakonom je predviđen i niz drugih izmena, poput omogućavanja prenosa potvrde o rezervama mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa, ukidanja obaveze osiguranja od odgovornosti za štetu na strani lica koje obavlja poslove izrade tehničke dokumentacije, i brojnih novina proceduralnog tipa. Takođe, Zakon predviđa da se vrednost geoloških resursa iskopanih bez potrebnih odobrenja utvrđuje aktom Vlade svake druge godine, na osnovu tržišne vrednosti, čime zakonodavac nastoji da stane na put neovlašćenom izvođenju eksploatacionih radova. Proširene su nadležnosti Geološkog zavoda Srbije, u smislu da daje mišljenje na studije opravdanosti i generalne projekte za kapitalne objekte od interesa za Srbiju, a predviđeno je i osnivanje Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije koja okuplja inženjere različitih tehničkih struka iz oblasti geoloških istraživanja.

Postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog Zakona okončaće se po propisima po kojima su započeti, osim ako podnosilac zahteva pisanim putem zahteva drugačije. Naredni korak u uređivanju ove oblasti biće donošenje propisa za sprovođenje ovog Zakona o izmenama i dopunama, za šta je samim zakonom predviđen rok u trajanju od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu. Na posletku, dodajemo da Zakonom nije regulisano pitanje rudne rente – nadoknade za eksploataciju prirodnog rudnog bogatstva – ali se u narednom periodu očekuje donošenje akta kojima će ovo pitanje biti uređeno.

Ideja o izmeni zakonskih odredbi Zakona o strancima (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2018 i 31/2019) i Zakona o zapošljavanju stranaca (“Sl. glasnik RS”, br. 128/2014, 113/2017, 50/2018 i 31/2019), koje su predviđene do kraja 2020. godine, očigledno se javila usled pozitivnog iskustva poslodavaca koji su svoje zaposlene upućivali na rad od kuće tokom pandemije Covid-19, i kada su nadležni organi u Srbiji shvatili da se rad može podjednako uspešno obavljati i sa udaljenih lokacija, a ne isključivo u prostorijama poslodavca.

Po proceni nadležnih organa, veliki broj stranaca kojima nije potrebna viza za ulazak u Srbiju, boravi u Srbiji do 90 dana bez regulisanog boravka (što predstavlja maksimalni rok u kom je dopušten boravak stranih državljana u Srbiji po osnovu „turističkog“ boravka bez potrebe za pribavljanje dozvole za privremeni boravak u Srbiji) i u tom periodu iz Srbije obavlja rad na daljinu za strane kompanije. S tim u vezi, planirane izmene zakona su usmerene upravo na regulisanje statusa ovih stranih državljana, koji su radno angažovani od strane inostranih kompanija a faktički žive i rade u Srbiji, bez regulisanog privremenog boravka i radne dozvole.

Predlog Ministarstva rada je da se tim licima omogući (ili nametne?) dobijanje radne dozvole na period od godinu dana, na koji način bi njihov rad ovde bio evidentiran u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, s obzirom na to da je do sada bio u „sivoj“ zoni. Naravno, ova mera bi podrazumevala i regulisanje privremenog boravka ovih stranaca u Srbiji, i uplatu taksi u republički budžet za pribavljanje boravišne i radne dozvole.

Što se tiče uslova za dobijanje radne dozvole, koliko je za sada poznato, zahtevalo bi se samo dokazivanje da je stranac u prethodnih 6 meseci ostvario bruto zaradu u iznosu od 3.500 EUR mesečno.

Kako do sada nije poznato da li će se i na koji način vršiti oporezivanje takvih radnika u Srbiji, kao mogući razlog za protivljenje domaćih državljana zaposlenih u Srbiji na nove izmene navedenih zakona, bila bi diskriminacija u vezi sa poreskim obavezama koje su domaćim državljanima nametnute po osnovu rada i zapošljavanja, a kojih bi strani državljani ovde potencijalno bili oslobođeni.

Činjenica je da je ovakav „nomadski“ rad i stil života u Beogradu sve primamljiviji za strance, uzimajući u obzir kriterijume koji se cene prilikom izbora destinacije za život (kao što su troškovi, zabava, bezbednost itd).  Uzimajući navedene kriterijume u obzir, Beograd se na svetskoj platformi (https://nomadlist.com/), nalazi na čak šestom mestu najprimamljivijih destinacija za život „digitalnih nomada“. Ovakav rang među ostalim svetskim gradovima ukazuje na potencijal naše prestonice da bude mesto koje privlači i zadržava ovu vrstu radnika. Međutim, praksa će pokazati da li će Beograd zadržati ovaj status i nakon uvođenja planiranih izmena zakona i nametanja dodatnih uslova i troškova „digitalnim nomadima“ za život i rad u Srbiji.