Vesti

Nakon usvajanja Programa ekonomskih mera za smanjivanje efekata prouzrokovanim pandemijom virusa KOVID – 19 i podršku privredi Srbije, Vlada Republike Srbije je usvojila više uredbi kojima se propisuju konkretne mere koje će se primenjivati radi ublažavanja ekonomskih posledica izazvanih pandemijom virusa KOVID-19.

Uredbe koje je Vlada usvojila, a koje su objavljene 10. aprila 2020. godine su:

Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19

Ova Uredba predviđa određene fiskalne pogodnosti i direktna davanja privrednim subjektima i ovaj tekst će se prvenstveno baviti domašajem ove Uredbe, imajući u vidu njen značaj i momentalnu primenu.

Fiskalne pogodnosti i direktna davanja predviđena Uredbom za pravna lica su:

• plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada koji dospevaju u periodu od 01.04.2020. do 30.06.2020. godine, može se odložiti do 04.01.2020. godine;
• plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju u aprilu, maju i junu (ili 15. aprila, 15. maja i 15. juna, za poreske obveznike koji imaju poslovnu godinu drugačiju od kalendarske), može biti odloženo do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu;
• odloženi porez na zarade, doprinosi za socijalno osiguranje i akontacije poreza na dobit pravnih lica, mogu se platiti u najviše 24 mesečne rate, bez kamate, na način kako će to dalje regulisati Ministar finansija;
• sva pravna lica, osim onih koja su razvrstana kao velika pravna lica, mogu dobiti direktna davanja u visini tri minimalne zarade za svakog zaposlenog (na određeno ili neodređeno vreme), u ukupnom iznosu koji predstavlja proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom u martu, aprilu i junu 2020. godine i minimalne neto zarade za mesec mart 2020. godine;
• velika pravna lica mogu ostvariti direktna davanja u iznosu od 50% minimalne neto zarade za maj, jun i jul 2020. godine, za zaposlene za koji su bili odsutni sa rada na osnovu odluke poslodavca o prekidu rada, (na osnovu člana 116 Zakona o radu), ili na osnovu odluke nadležnog organa o prekidu rada, (na osnovu člana 117 Zakona o radu). Uredba sadrži listu velikih pravnih lica koja nemaju pravo na pomenuta direktna davanja (banke, osiguravajuća i reosiguravajuća društva, itd…);
• Pomenuta direktna davanja velikim i ostalim pravnim licima je moguće ostvariti i za zaposlene angažovane sa nepunim radnim vremenom, srazmerno u odnosu na pomoć koja se ostvaruje za zaposlene sa punim radnim vremenom.

Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom, pod uslovom da počev od 15.03.2020. godine, pa do dana stupanja na snagu Uredbe (10. april), nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%. U ovaj broj se ne računaju zaposleni na određeno vreme sa kojima je ugovor o radu zaključen pre 15. marta, za period koji se završava od 15.03.2020. do 10.04.2020. godine. Takođe, privredni subjekti gube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ukoliko u periodu od 15.03.2020. godine, pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja (minimalne zarade), smanje broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene na određeno vreme sa kojima je ugovor o radu zaključen pre 15.03.2020. godine za period koji se završava od 15.03.2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine.

Uredba o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Covid-19 izazvane virusom SARS-CoV-2

Ovom Uredbom se utvrđuje program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti, na osnovu koga preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja privredna društva imaju pravo da podnesu zahtev za odobravanje kredita za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava.

Uslovi koji privredni subjekti moraju da ispune da bi aplicirali za sredstva po ovom programu propisani su u samoj Uredbi, a jedan od najvažnijih kriterijuma je zadržavanje broja zaposlenih koje je privredni subjekt imao na dan 16.03.2020. godine, za sve vreme korišćenje kredita uz dozvoljeno odstupanje u smanjivanju broja zaposlenih od 10%.

Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti Covid-19

Ovom Uredbom bliže se uređuju uslovi dodeljivanja državne pomoći radi otklanjanja štete diretkno prouzrokovane epidemijom zarazne bolesti KOVID-19. Državna pomoć koja se dodeljuje radi otklanjanja štete prouzrokovane epidemijom zarazne bolesti KOVID-19, u skladu sa uslovima i kriterijumima propisanim ovom Uredbom je usklađena državna pomoć u smislu člana 5 stav 1 Zakona o kontroli državne pomoći.

Državna pomoć može se dodeliti onim učesnicima na tržištu koji jasno i nedvosmisleno dokažu uzročno- posledičnu vezu stvarnog gubitka i epidemije KOVID-19, pri čemu:

• ukupna visina pomoći ne prelazi iznos potreban za pokrivanje opravdanih troškova;
• ako se državna pomoć dodeljuje na osnovu šeme određuje se period važenja mere, ukupan budžet, instrument pomoći, intenzitet i korisnici;
• stvarni gubitak nije nastao kao posledica nepoštovanja pozitivnih propisa za vreme epidemije zarazne bolesti KOVID-19 odnosno takvi troškovi bi nastali bez obzira na epidemiju zarazne bolesti KOVID-19;
• korisnik nije direktno odgovoran za nastanak odnosno nije grubom nepažnjom ili svesno doprineo stvarnom gubitku.

Ukoliko su svi gore navedeni uslovi ostvareni, svi učesnici na tržištu (privredna društva, preduzetnici, zadruge, itd.), su ovlašćeni da zahtevaju da im se dodeli državna pomoć.

Uredba ne propisuje poseban rok u kome se može zahtevati državna pomoć.

Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti KOVID-19

Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti KOVID-19 (državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu). Kao i u prethodnoj Uredbi i u ovoj Uredbi se radi o usklađenoj državnoj pomoći u smislu odredaba Zakona o kontroli državne pomoći.

Ukoliko su ispunjeni uslovi propisani Uredbom, državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu se može dodeliti u obliku sledećih instrumenata:

• državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencije, otpisa duga, poreskih olakšica;
• državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencionisanih kamatnih stopa za kredite;
• državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku garancija za kredite pod uslovima povoljnijih od tržišnih;
• državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku odlaganja plaćanja poreza i/ili doprinosa za socijalno osiguranje;
• državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencija za plate zaposlenih radi izbegavanja otpuštanja tokom epidemije zarazne bolesti KOVID – 19;
• državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku kratkoročnog osiguranja izvoza.

Napominjemo da se državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu (osim subvencionisanih kamata na kredite i garancija na kredite pod uslovima povoljnijim od tržišnih), kumulira međusobno, bez obzira na instrumente dodele pomoći.

Dana 11.03.2020. godine na snagu je stupio Zakon o izmenama i dopuni zakona o obligacionim odnosima (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2020; u daljem tekstu: “Zakon”), a koji Zakon donosi jednu korisnu novinu.

Prema ranijem tekstu Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja), članom 90 je bilo propisano da forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla (tzv. „paralelizam forme“). U praksi je navedeno značilo da ukoliko, na primer, lice želi da zaključi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti (za čije zaključenje je propisan oblik javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave) preko punomoćnika, punomoćnik je morao da bude ovlašćen punomoćjem sastavljenim u istom obliku kao i sam ugovor – obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Pored nepotrebnih troškova koje je navedeno pravilo podrazumevalo (u skladu sa javnobeležničkom tarifom, značajna je razlika u javnobeležničkoj naknadi u slučaju solemnizacije isprave i overe potpisa na ispravi), kao i gubitka vremena (postupak solemnizacije znatno duže traje od postupka overe potpisa), ono je istovremeno u nejednak položaj stavljalo lica koja su punomoćja za preduzimanje pravnih poslova preko punomoćnika overavali u inostranstvu i onih koja su to isto činili u Republici Srbiji. Naime, kako javni beležnici u Republici Srbiji nisu ulazili u propise stranih država, odnosno nisu zahtevali da, na primer, punomoćja za zaljučenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti budu solemnizovana u slučaju njihove overe od strane nadležnog organa u inostranstvu, to je bilo moguće ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključiti preko punomoćnika na osnovu punomoćja na kome je samo overen potpis vlastodavca u inostranstvu. Navedeno, sa druge strane, nije bilo moguće ukoliko se punomoćje overavalo u Republici Srbiji, u kom slučaju je punomoćje moralo biti solemnizovano.

U skladu sa odredbama Zakona gore opisana nejednakost je ispravljena, pa tako sada, kada se punomoćje daje za zaključenje ugovora ili preduzimanje kojeg drugog pravnog posla za koji je propisan oblik javno potvrđene (solemnizovane) isprave ili javnobeležničkog zapisa, dovoljno je da potpis vlastodavca bude samo overen, bez potrebe da se punomoćje sastavlja u obliku javno potvrđene (solemnizovane) isprave.